Vesti

Omladinske organizacije opštine Bor rešile su da se priključe nacionalnoj inicijativi KMS i da započnu udruživanje u cilju unapređenja pozicije mladih u opštini. Sredinom ove godine, formirana je Koalicija Mladih opštine Bor (KMB) koju čini šest organizacija:

Resurs Centar Bor
Mladi istraživači
NVO LIFE
Romska inicijativa mladih „Gypsy soul“
Odred izviđača „ R. J. Čoče“
Web Tim „Bor030“

Koja nam je misija?

Unapređenje pozicije mladih u opštini i uključivanja mladih u sve aspekte života zajednice.

KMB je započela kampanju zagovaranja orijentisanu na lokalni nivo (da bi se kasnije spojile karike i kreirala jedna velika kampanja na nacionalnom nivou) koja će se baviti omladinskim pitanjima i koja ce uključiti sve relevantne faktore koji mogu uticati na poboljšanje položaja mladih.

Koji su nam ciljevi?

Cilj KMB je unapređivanje pozicije mladih u opštini Bor stvaranjem dugoročne politike za mlade koja će odgovoriti potrebama i interesima mladih u našoj opštini, kroz pojedinačne korake:

Podizanje svesti javnosti o položaju mladih ljudi
Iniciranje procesa razvoja lokalne strategije za mlade i plana akcije za mlade
Definisanje institucija u okviru lokalne samouprave koje će biti zadužene da zajedno sa KMB, ostalim NVO-ima, institucijama i ekspertima razvijaju i implementiraju strategiju za mlade.

Kakav nam je plan aktivnosti?

Problemi na koje se koalicija mladih opštine Bor fokusirala mogu se rešiti uz kreiranje strategije za mlade i za čiju realizaciju su potrebna sredstva iz opštinskog budžeta. Strategija za mlade obuhvata konkretne akcije koje bi imale trenutni efekat i koje bi pomogle institucijama koje se bave mladima, da suzbiju postojeće probleme. Ciljevi koji bi se postizali po primeni, implementaciji strategije jeste taj da bi mladi u opštini imali bolje uslove života što bi smanjilo odlazak mladih, a mi smatramo da je to presudan faktor za opstanak naše opštine.

U okviru aktivnosti predviđene za 2006 godinu, KMB je predvidela dve grupe aktivnosti: sprovođenje procesa izrade strategije za mlade i kampanje mobilizaciju mladih da uzmu učešća kako u izradi strategije, i programa tako i u životu zajednice.

Aktivnosti koje se odnose na sprovođenje procesa izrade lokalne strategije za mlade i plana akcije obuhvataju sledeće korake:

1. Sprovođenje istraživanja o potrebama i problemima mladih Opštine Bor
2. Kampanja za izradu Strategije
3. Prezentacija rezultata istraživanja u zajednici organizovanjem diskusija među mladima, građanima i ekspertima (predstavnicima institucija) koje se bave mladima.
4. Određivanje institucije/odgovornog lica ispred lokalne samouprave koje bi zajedno sa KMB radio na formiranju radnih grupa za izradu plana akcije. Radne grupe sastojale bi se od predstavnika lokalne samouprave, mladih i eksperata/ predstavnika institucija koje se bave mladima
5. Organizovanje Konferencije kojim će se predstaviti lokalna strategija za mlade, koja se dalje upućuje Skupštini na usvajanje.

Položaj mladih u Boru

Istraživanje je izvedeno tokom marta 2004. godine u okviru projekta Youth and Social Action koji se sprovodi u organizaciji Građanskih inicijativa u saradnji sa Insitute for Sustainable Community (USA), Youthbuild- om (USA) i CHF-om. Cilj projekta je osnaživanje omladinskih grupa u izvođenju društvenih akcija koje će poboljšati uslove života i položaj mladih u zajednici. Podaci su prikupljeni anketom koju su sproveli, prethodno obučeni, članovi nevladine organizacije "Life" na teritoriji grada Bora.

Cilj istraživanja je bio utvrđivanje potreba građana Bora kao prvi korak u planiranju akcije. Pored ispitivanja važnosti pojedinih problema u gradu, ispitivano je i kako stanovnici Bora vide grad (identitet grada), način na koji su mladi viđeni i participacija građana.

Deo dobijenih podataka koji ukazuje na položaj mladih u Boru:

Da bi se izdvojili problemi mladih, od ispitanika je zatraženo da među navedenim problemima izdvoje najveći ili da dopišu nešto drugo, ukoliko najveći problem nije naveden. Dobijeni su sledeći odgovori:

Tabela 7: Najveći problem mladih u Boru

Kao što se iz tabele vidi, kao najveći problem mladih, ispitanici vide isti problem kao i svih ostalih građana- nezaposlenost. Pored toga, kao najveći problem mladih u Boru četvrtina ispitanika vidi narkomaniju. Da bi se doneli pouzdaniji zaključci o ozbiljnosti ovog problema potrebno je izvršiti detaljnija ispitivanja. Kao treći problem ispitanicu, u značajno manjem broju nego kod prethodna dva, izdvojili delinkvenciju i kriminal.

Zabrinjavajuće je da se kao najveći problemi mladih ne izdvajaju konstruktivni aspekti karakteristični za njihov uzrast (obrazvanje, zabava, sport) nego stvari koje se tiču mnogo bazičnijih potreba- egzistencije (posao i kriminal) i zdravlja (narkomanija). Potpuno je jasno da ljudi koji su zabrinuti za svoj opstanak neće obraćati mnogo pažnje na ostale potrebe.

Na četvrtom mestu je problem nemogućnost dodatnog obrazovanja što ukazuje na potrebu proširenja ponude fakulteta u Boru.

Ukoliko izdvojimo samo odgovore ispitanika mlađih od 30 godina na pitanje šta je najveći problem mladih dobijamo isti redosled problema kao i na celom uzorku, osim što nešto veći broj mladih smatra da je narkomanija najveći problem (29,3% naspram 25,0) što je zanimljivo jer bi se očekivalo da su mladi najviše zabrinuti oko toga kako će provoditi svoje slobodno vreme (kultura, sport, zabava), a ne egzistencijalnim pitanjima (nezaposlenost i narkomanija).

Način na koji su mladi viđeni

Grafik 3:

Upitani, koja je uloga mladih u rešavanju problema najveći broj ispitanika (skoro 70%) misli da mladi nisu uključeni u rešavanje problema, a trebalo bi da budu. Ukupno 14% ispitanih smatra da su mladi nebitni za rešavanje problema ili da su oni upravo ti koji stvaraju probleme.

Ovakvi rezultati ukazuju da građani vide mlade kao nekoga ko može da sprovede pozitivne promene u gradu.

Participacija građana

Da bi se ispitalo viđenje građana u učešću različitih strana u rešavanju problema u gradu, postavljeno je pitanje ko treba da ima glavnu ulogu u rešavanju problema. Dobijeni su sledeći odgovori:

Grafik 4:

Kao što se vidi, najveći deo ispitanih misli da građani u saradnju sa lokalnim vlastima imaju glavnu ulogu u rešavanju problema.

Grafik 5:

Na grafiku 5 su prikazani odgovori ispitanika na pitanje koja je njihova uloga u rešavanju problema. Gotovo jednaki brojevi ispitanika su se opredelili za rešavanje problema kroz pokretanje inicijativa, glasanje na izborima i učešće u projektima. Ukupno gledano, preko polovine ispitanih (54.2%) su u principu spremni da aktivno rešavaju probleme (kroz pokretanje inicijative ili učešće u projektima) što može predstavljati dobru osnovu za omasovljavanje budućih građanskih akcija. Odgovori ispitanika mlađih od 30 godina se ne razlikuju bitno od odgovora dobijenih na celom uzorku.

Pored toga kakva bi uloga građana u rešavanju problema u principu, ispitano je i koliko je građana učestvovalo u akcijama kojima su rešavani problemi u zajednici.

Tabela 9: Oblik aktivizma u kome su građani uzeli učešće

Iako su principu smatraju da građani (zajedno sa vlastima) imaju glavnu ulogu u rešavanju problema 61.9% građana nije nikada učestvovalo u rešavanju problema, a samo 38.1% jeste. Takođe, samo 15.6% ispitanika je lično pokrenulo inicijativu za rešavanje problema, iako 33.3% smatra da je uloga građana u rešavanju problema upravo pokretanje inicijative.

Problemi u čijem su se rešavanju građani do sada angažovali u najvećem broju su: organizovanje kulturnih dešavanja, uređenje grada, svog susedstva, čišćenje okoline, rešavanje komunalnih problema u kraju, humanitarni rad.

Trenutno samo 22.9% građana razmišlja o tome da pokrene inicijativu za rešavanje problema u svom kraju, iako su građani jako nezadovoljni stanjem u gradu uopšte i prepoznaju mnoge probleme u njemu. Ove inicijative su najčešće vezane za: organizovanje slobodnog vremena kod mladih, rešavanje bolesti zavisnosti, čišćene i ozelenjavanje grada, edukacija i dizanje svesti mladih, otvaranje radnih mesta i drugo.

Perspektiva građana Bora

Ukoliko bi im se ukazala prilika 79.2% građana bi napustilo Bor. Kod mlađih od 30 godina, ovaj procenat je još veći (85.3). Ovo govori o rasprostranjenom nezadovoljstvu situacijom u gradu u celini među svim uzrastima, a posebno kod mladih.

Kao razloge zašto ostaju građani najčešće navode: ponosan sam na grad, emotivno sam vezan, nemam gde da idem, dobro mi je, tu sam rođen, sada je kasno. Kao razlozi zašto bi napustili grad najčešće je navedeno: tu nema perspektive, loš standard, loši uslovi života, nerazumevanje.

Na kraju, ispitanici su upitani šta je to što bi trebalo da se promeni u Boru da većina mladih ostane i bude srećnija u njemu. Svaki ispitanik je mogao da navede tri stvari. Dobijeni su sledeći odgovori:

Tabela 11: šta bi zadržalo mlade u Boru

*procenat u ovoj koloni predstavlja procenat ispitanika koji su naveli taj odgovor, pošto su ispitanici mogli da navedu do tri odgovora suma u ovoj koloni je veća od 100.

Kao što se iz tabele 11 vidi 95.8% ispitanika budućnost mladih u Boru vezuje uz ekonomski razvoj – više mesta za zaposlenje, pokretanje privrede, postojanje prilike da ljudi zarade, visoke plate, viši standard.

Da će mlade u gradu zadržati više raznovrsnih kulturnih i sportskih dešavanja smatra 40% građana.

Takođe oko trećjine građana smatra da je mladima potrebno više adekvatnih mesta za zabavu, da je potrebno da kafići rade duže.

Važno bi bilo i otvaranje novih smerova i doškolovavanje, rešavanje problema zagađenosti, aktivnosti usmerene na mlade ljude, da je grad čistiji i bolje uređen. 10% građana misli da bi mlade u gradu zadržala i promena svesti građana, formiranje javnog mnenja, više obraćanja pažnje na mlade, postojanje svesti o zajedništvu.

Upravo u činjenici da građani vide mlade kao nekoga ko je sposoban da se bavi rešavanjem problema nalazimo uporište za svoje dalje delovanje sa ciljem aktivnog uključivanja mladih u život zajednice i intenzivne saradnje sa organima lokalne uprave.

Podaci jasno pokazuju da se organizacije okupljene u Koalicija Mladih Opštine Bor, koja je nosilac inicijative za izradu lokalne strategije za mlade, svojim aktivnostima posredno ili neposredno se bavi rešavanjem većine izdvojenih problema.

Vrh